...Služeći se, gotovo pa standardnom generacijskom mantrom, neke moje starije kolege, što vole da pišu i pri tome se često i rado bave uspomenama, najradije pozlate vremena svoje mladosti... Prisjete se reda, rada, socijalne sigurnosti, poštovanja komšije i drugog i drugačijeg, pričaju o ljetovanju na moru, skijanju na Jahorinama... Pritom, zaista skromno, kako su ih već naučii, istaknu i svoj doprinos tim zlatnim vremenima. Kad bih pisao pjesmu o tom fenomenu, refren bi išao nekako ovako: „O mladosti, o radosti... o ljepoto, o tugo...o, draga moja Jugo...“ Ne mogu reći ni da se moje uspomene ne uklapaju u taj nostalgični uzdah za prošlim vremenima ali, ali...