Verovati političarima i njihovim obećanjima je đavolji posao. Sve što obećaju, lažu, sve što mogu, ukradu... A, mi smo im poverili državu i naše pare. Koji smo mi kreteni. Milion puta bi naše pare bile sigurnije kod rahmetli Hajre Hastora nego kod Čovića, Bevande, ludog Milojka, Šarovića, Bakira ili Fadila. Milion puta... Setite se prvih obećanja pre tri decenije. Jedan nesposobni pravnik, koji nije dalje dobacio od kadrovika u građevinskom preduzeću se dokopao države i obećao da ćemo kusati zlatnim kašikama iz zlatnih sahana. Evo nas, tu smo. Ne jedemo zlatnim kašikama nego “jedemo” zlatne kašike. Koje su naše bake donele u miraz. Bar oni koji su imali “ispravne” bake. Kakve zlatne kašike, kakve trice i kučine...Tu smo negde blizu vojničkih limenih porcija. A i iz njih se ima sve manje kusati...